У Вијетнаму има на хиљаде пријатеља Бугарске

Данас нас путовање са Радиом Бугарска води у Вијетнам – не да бисмо тражили паралеле у судбинама две земље које су некада биле део социјалистичког блока, већ да бисмо открили једну живу и необичну везу која и данас спаја Вијетнам и Бугарску. Иако је социјалистички систем у Европи доживео слом, његове политичке и друштвене основе и даље су присутне у овом делу Азије. После разорног рата, који је трајао до 1975. године, Вијетнам је захваљујући реформама израстао у једну од најбрже растућих економија и све привлачнијих дестинација за страна улагања. После 1995. године земља је задржала политички монопол, али је истовремено отворила простор за приватну иницијативу, породични бизнис и тржишне механизме. Од тада до данас Вијетнам бележи снажан економски успон, а посете Ханоју председника Сједињених Америчких Држава и Кине сведоче о значају ове земље као партнера и незаобилазног фактора на азијској политичкој сцени. За њену спољну политику карактеристична је такозвана „дипломатија бамбуса“ – флексибилна, али истовремено изузетно отпорна на спољнополитичке притиске.

Дугачки појас земље уз обалу Јужног кинеског мора, широки заливи, непрегледне терасе пиринчаних поља и егзотична природа чине Вијетнам правим рајем за туристе, па и за оне из Бугарске.

• Вијетнам све траженија дестинација за одмор међу бугарским туристима

Иако их деле хиљаде километара, везе између две земље и данас су живе. Оне се огледају и у судбинама стотина Вијетнамаца који су током друге половине 20. века долазили у Бугарску на дуже време – ради посла или школовања. Данас неки од њих не само да говоре бугарски, већ гледају бугарске филмове, слушају бугарску забавну музику, а у њиховим домовима неретко се може видети и карта Бугарске. То су често људи који су младост провели у Бугарској. Диплома стечена у време социјализма отварала им је пут ка професионалном напредовању у тадашњој братској социјалистичкој земљи. Иако се две културе и верске традиције знатно разликују, млади Вијетнамци понели су са собом успомене на бугарску ружу, прелепе народне ношње, укусну храну и културу народа који су упознали.

Данас у Софији ретко срећемо вијетнамске туристе, али је успомена на Бугарску у Вијетнаму толико топла и жива да су управо ти „бугарски Вијетнамци“ успели да дирну једну Бугарку која је Азију изабрала за свој други дом.

Христина Стоименова је из Софије, али су је авантуристички дух и посао фитнес инструктора одвели у Азију. Пандемија ковида затекла ју је у Вијетнаму, где је, стицајем околности, остала пуне две године. Тада је први пут чула речи које ће јој остати дубоко урезане у сећање: „Запамти, код нас у Вијетнаму увек имаш свој други дом!“ То је нит која је сваке године враћа њеним „бугарским Вијетнамцима“. Христина је тренутно у Бугарској, али се нада да ће крајем јесени поново преселити и посао и живот у југоисточну Азију, у Вијетнам.

„Као путник, могу да кажем да је то место које ме је највише дирнуло и да је Вијетнам мој други дом. Први пут сам тамо стигла 2019. године – љубав према спорту одвела ме је у Вијетнам.

Током пандемије била сам тамо пуне две године, а да се ниједном нисам вратила у Бугарску. Ипак, то је био диван период, испуњен успоменама. Било је тешко не моћи да будеш близу породице и својих најближих, бринути за њих, али толико сам топлине, поштовања, радости и позитивне енергије доживела од људи у Вијетнаму да је то заиста било невероватно искуство. Касније ми је чак било тешко да се навикнем на повратак у Бугарску. Сада пола године проводим овде, а другу половину у југоисточној Азији. У Вијетнаму постоји прилично бројна заједница људи који су током рата боравили овде. Радили су у нашим фабрикама и предузећима, школовали се у нашим образовним установама. И сачували су изузетно драгу успомену на нашу домовину, Бугарску.

И данас се окупљају, шију бугарске народне ношње, певају бугарске народне песме и играју уз бугарску народну музику. Они су драги и одани пријатељи Бугарске. Постали су и моји веома драги и блиски пријатељи. Кад год сам код њих, обучемо бугарске народне ношње и почнемо да снимамо. Певамо, играмо, а сви питају за Бугарску. Сваки пут им понесем качкаваљ, сир и ракију. Та иста приврженост Бугарској може се наћи широм Вијетнама.“

Христина своја најдубља искуства везује пре свега за Хо Ши Мин, на југу ове стомилионске земље, где живе њени драги пријатељи, чика Транг и чика Ники. „Много воле бугарску кухињу и са толико дубоком љубављу чувају Бугарску у својим срцима да ми то, као Бугарки, изузетно подиже дух. Мислим да нам је свима веома потребно да знамо да постоје места широм света где нас поштују, воле и цене као народ“, наставља своју причу Христина Стоименова. „Хо Ши Мин је главни трговачки центар Вијетнама и мултикултуран град. Има десет милиона становника и много странаца. Самим тим, ту је и много људи из моје професије који су дошли из свих крајева света да се развијају. Управо тамо сам стекла много искуства у раду са људима. Свој посао радим с много љубави и срца. У Бугарској предајем јогу у фитнес центрима. А око 90 одсто људи у Вијетнаму исповеда будизам. И то је један од разлога што су људи тамо, уопште, веома насмејани, позитивни, љубазни и пријатељски настројени. Изузетно цене туђи таленат. Такође су веома сложни као друштво. Оно чему су ме они научили јесу управо братство, заједништво, узајамна подршка, љубав и размена позитивне енергије.“

Прочитајте још:

• Од алгоритама до глине… прича о Ву Нгујену и његовом животу у Бугарској

Превела: Свјетлана Шатрић